Za
čuvarkuću se kaže da čuva kuću od groma i bolesti te da je svako
domaćinstvo mora imati. Mesnatih listova poput aloje iz kojih se dobija
lekoviti sok, našla je primenu u tradicionalnoj medicini kod lečenja
brojnih bolesti. U kombinaciji sa medom dobijamo moćan lek koji se
primenjuje kod mioma i cista na jajnicima i dojkama.
Engleski
naziv za čuvarkuću (Houseleek) znači da ona uvek živi na krovu, što i
odražava gde se ova biljka uglavnom mogla naći u prošlosti. Velšani su
bili sujeverni, ukoliko se imala čuvarkuća na krovu, oni su želeli da
ostane tamo, jer se verovalo da će uslediti loša sreća ili možda smrt
člana porodice ukoliko se ukloni. Čuvarkuća štiti kuću od požara i udara
groma i drži članove domaćinstva sigurnim i prosperitetnim. Takođe se
verovalo da štiti domaćinstva od vradžbina. Međutim, čuvarkuća može
bezbedno da se presadi na peskovitoj podlozi (ovoj biljci ne treba puno
zemljišta i može da izdrži suše) pa da se koristi za ubode, jer ima
izvanredna antiinflamatorna svojstva i za ublažavanje bola od ujeda
insekata praktično odmah. Možda mislite da je čudno da može da raste na
krovovima, ali u Velsu ljudi u udaljenim ruralnim područjima imaju
“krovne” bašte.
Istorija korišćenja čuvarkuce
Sveti
rimski car Karlo Veliki naredio je svojim podanicima da posade
čuvarkuću na krovovima, po svoj prilici da bi se zaštititili od udara
groma kao što se verovalo u davna vremena. Neki od naziva čuvarkuće
vezuju se za Jupiterovu bradu (jer je veliki broj cvetova navodno ličio
na bradu Jupitera). U nemačkom jeziku je nazivaju Donnersoart (Grom
brada).
Čuvarkuća je poreklom iz centralne i južne
Evrope i grčkih ostrva. Veruje se da su u Evropi uvedene za medicinsko
korišćenje od strane Rimljana. Cvetovi nemaju miris, ali ih pčele i
leptiri vole. Botaničar Linnea pominje da su u 17. veku Šveđani sadili
čuvarkuću na svojim krovovima jer je omogućavala da se sačuva materijal
od kojeg su pravljene kuće. Dioscorides kaže da čuvarkuća treba da se
koristi za slab vid i upaljene oči. Sok od biljke takođe smiruje
crvenilo u očima. Plinije je verovao da ako se sok uzme oralno može
izlečiti nesanicu.
Savremena medicinska istraživanja su
pokazala da čuvarkuća sadrži ugljene hidrate, izolimunsku kiselinu,
limunsku kiselinu, jabučnu kiselinu, slobodne aminokiseline (asparagin),
fenole, flavonoida. Flavonoidi doprinose anti-inflamatornim svojstvima
čuvarkuće. Dakle, još jednom su moderni naučnici samo potvrdili ono što
je drevnoj medicini i seljacima bilo poznato vekovima.
Kako koristiti čuvarkuću u lečenju, lekovita svojstva?
Listovi
čuvarkuće nalaze primenu u lečenu brojnih bolesti. Za potrebe leka bere
se od marta do oktobra, a ako je u saksijama, onda se može brati tokom
čitave godine. Tradicionalna medicina je korisiti u lečenju upale
sluzokože, bola u uhu, kod lečenja gripa, glavobolje, jačanje imuniteta,
lečenja mioma i cista na ženskim polnim organima. U nastavku slede
provereni tradicionalni recepti koji su mnogima pomogli.
Čaj od listova čuvarkuće
Za ovaj čaj potrebno je sledeće:
2 dl tople vode
Rezano lišće čuvarkuće
Priprema:
Stavite
listove u posudu i prelijte ih toplom vodom. Ostavite da stoji 2
sata.Onda ga procediti i piti četvrtinu šolje pre obroka, 3 do 4 puta
dnevno.
Ovaj čaj je veoma koristan za proliv, menstrualni bol kao i kod problema sa zelucem.
Lek za policistične jajnike, eserihiju koli i jačanje imuniteta
Kombinacija
čuvarkuće i meda se posebno preporučuje ženama kod problema sa
policističnim jajnicima ali između ostalog i protiv crevnih parazita,
raka materice kao i upalnih procesa u telu.
Za ovaj jednostavan a veoma lekovit recept potrebno je sledeće:
300 grama listova čuvarkuće
300 grama meda (najbolje kestenovog)
Ubrane
listove čuvarkuće samleti u blender i izmešati sa medom u staklenoj
tegli. Ostaviti smesu da stoji u frižideru 7 dana, uz povremeno mešanje.
Ovaj napitak uzimati svakog dana, 3 puta dnevno po kašiku. Proces
konzumiranja može trajati i nekoliko meseci , ali ciste posle ovog
perioda uglavnom nestaju. U praksi se kombinacija pokazala veoma
efikasnom kod svih cisti u ženskom organizmu.
Lek za hemoroide
Za ovaj lek potrebno je pripremiti:
300 grama izmrvljenog lišća čuvarkuće
750 grama livadskog meda
1 limun
Stavite oljušten limun u vodu i dodati kašičicu sode
bikarbone. Ostaviti da stoji 1 sat. Zatim operite limun i isecite ga na
kriške. Uzmite kriške limuna i lišće čuvarkuće, prvo ih sameljite
zajedno i onda ispustite kroz gazu. U soku dodati med i mešati sa
drvenom kašikom. Držite smesu u frižideru. Uzmite 1 kašičica ujutru pre
obroka. Koristite ovaj lek mesec ipo dana.
Lek za uho
Čuvarkuća
je dobro poznati lek za bol u uhu. Sok iz lišća čisti uho uklanjajući
višak ceruma. Potrebno je nakapti nekliko kapljica soka i bol će se brzo
smanjiti. Ostavite malo da stoji a zatim se okrenite na drugu stranu da
bi sok iscurio iz uha.
Melem od čuvarkuće
Za pripremu melema potrebno je sledeće:
Šaka sitno seckanog lišća čuvarkuće
Masti
Priprema:
Pomešajte
sve sastojke u jednoj šepri. Stavite na šporetu, na niskoj temperaturi,
tako da se mast topi (ne kuvajte!). Ostavite da se hladi 12 sati. Nakon
toga, lagano zagrejte smešu da ponovo postane tečnost, ocedite i
prikupite u teglu. Skladištiti u frižideru.
Mast
čuvarkuće može pomogne u lečenju rana koje su izazvane uticaje, gnojnih
rana kojim a treba dugo da zarastu, kod otoka, pega na koži, ujeda
insekata i fistula.
Lek za kurije oči
Kurije oči
mogu biti veoma nezgodan problem koji otežava hodanje. Kao narodni lek
preporučuje se stavljanje jednog lista čuvarkuće na problematično mesto
koje se zatim pričvrsti flasterom. Listići se menjaju dva puta dnevno i
nakon nedelju dana problem će nestati.
Sok kao tonik za lice
Za
pripremu tonika potrebno je iseckajti jednu „glavicu“ čuvarkuće od koje
ćete iscediti sok. Zatim sok nanesite na lice i ostavite da deluje sat
vremena. Nakon tretmana koža postaje elastičnija, čistija a akne i
ranice nestaju. Sok se može korisiti svakog dana.
Izvor: kucnilek
loading...
Nema komentara:
Objavi komentar